Proktološki pregled

Proktološki pregled je pregled zadnjih 15 do 20 cm debelog creva, analnog kanala i regije oko anusa. Pregled ima dva aspekta:

1. jedan je da potvrdi ili demantuje potencijalnu dijagnozu do koje se došlo tokom razgovora (proktološka anamneza),
2. drugi aspekt je da otkrije uvek opasno stanje, npr. krvarenje kod malignih oboljenja (karcinoma)

Pregled

Pregled se sastoji iz nekoliko komponenti. Uvek se počinje razgovorom sa pacijentom (proktološka anamneza). Zatim se pacijent priprema za pregled.

Pregled se najčešće izvodi u levom dekubitusu gde pacijent leži na levom boku, ili u koleno lakatnom položaju, ili u ginekološkom položaju.

Prilikom pregleda od garderobe je oslobođen samo onaj deo tela koji je izložen pregledu. Neophodno je dobro osvetljenje i prisustvo asistenta.

Najpre se vrši inspekcija regije oko anusa i samog analnog otvora tako što se razmaknu gluteusi, posmatra se i rima glutei i opisuju se sve patološke promene koje se uoče. Laganim pritiskom na međicu odmah se uočava prolaps sluznice rektuma.

Zatim se izvodi palpacija ili digitalni rektalni pregled, gde se kažiprst uvodi u analni kanal i rektum, prethodno se umoci u 5% gel Lidocaina ili Vazelin. Pažljivo se palpira sluznica, prostata kod muškaraca, zatim se posmatra konzistentnost stolice, prisustvo krvi i sluzi.

Pregled se završava tako što se vrh kažiprsta maksimalno usmeri prema gore u lumen rektuma da ne bi prevideli tumor koji je neposredno iznad 8 cm od anokutane linije.

Unutrašnji hemoroidi I i II stepena se ne mogu napipati ovim pregledom.

Sledeći pregled je rigidna rektoskopija, gde se uvodi instrument 15 do 20 cm od anokutane linije u rektum, pri čemu se upumpava manja količina vazduha koja širi lumen rektuma i omogućava vizuelizaciju.

Rektoskopijom se konstatuje:

• slanje sluznice rektuma
• konzistentnost crevnog sadržaja tj. stolice
• stanje ispunjenosti ampule rektuma
• prisustvo krvi i sluzi
• prisustvo tumora i njegova udaljenost od anokutane linije

Pregled se izvodi bez prethodne pripreme pacijenta.
Ako je ampula rektuma ispunjena fekalnim sadržajem, kod usporene drenaže crevnog sadržaja, kad je pražnjenje creva u etapama, rektoskopija može biti neuspešna. U tom slučaju pregled se zakazuje u novom terminu uz prethodnu pripremu pacijenta.

Sledeći deo proktološkog pregleda je proktoskopija ili anoskopija. Ona se izvodi posle rektoskopije jer je lumen proktoskopa širi od lumena rektoskopa tako da pacijent posle rektoskopije bolje toleriše ovaj pregled.

Ovim pregledom se procenjuje stepen i stanje hemoroidalne bolesti (veličina hemoroida, erozivnost, aktuelno krvarenje, inflamacija i tromboza).

Takođe se može videti i analna fisura van akutne faze tj. njena epitelizacija.

U slučaju potrebe sledeći pregled bi bio endorektalni ultrazvuk gde se u rektum uvodi tanka rektalna sonda i posmatra se zid rektuma, njegova okolina i organi karličnog dna.

Dalji pregledi bi bili kolonoskopija i pregled magnetnom rezonancom zavisno od potrebe.

Kod jakih bolova, što se viđa kod akutne fisure, pregled se vrlo retko može obaviti u opštoj anesteziji ili lokalnoj anesteziji.

Ako pacijent ima jak bol u analnoj regiji, proktoskopiju i rektoskopiju ne treba raditi.

Ako pacijent ima dugotrajne tegobe i posle terapije, treba preduzeti nove dijagnostičke korake jer je moguće da se radi o tumoru.

Dr Predrag Đorđević